Odoh sutra u Mostar. Ne mogu da izdrzim vise ovdje. Volim Sarajevo, ali ubih se od dosade. Probudim se ujutro, kafa, TV, kompjuter, eventualno ako trebam izadjem do prodavnice, pa nazad. I to je cijeli dan. Raja sva zaposlena, ne mogu ni njih zvati stalno da izlazimo i da kafenisemo. Ljudi poceli zivjeti svoj zivot. A ja se jos skolujem, hehehe.
Neki streber ce reci: "A knjiga???" Ma nemam zivaca ni da ucim. Mislim, ispit nije tezak, vec sam ga jednom polozio, nije problem opet, ali treba se nakaniti da ucim ... ono sto kazu sjest i zagrijat.
Dakle, sve ove grozne stvari koje mi se desavaju (gore nabrojane) su utjecale na moju odluku da sutra budem u gradu sa temperaturom ko u Sahari, okruzen porodicom, rodbinom, i maminom kuhinjom. Jebote, dosta je vremena proslo otkako kasikom nesto ne pojedoh. Dva tri puta sam otisao u VF (sad KONZUM ... jebote), pa navalih na onu bizhu (ili vam ga grasak), i onda kad kuci dodjem sve suho, maze i mazalice i fast food. Ne da mi se ni kuhat (a znam, nije da ne znam). Vruce covjece.
Kad dodjem dole pocet cu uciti, nema vise zajebancije, treba se i ovo rijesiti. Ipak velike su pare izdvojene za nastavak mog skolovanja, ne treba sad pretjerivati i pretjerano se izlezavati (naglasak na "pretjerano")
Ali vise mi je dopizdilo. Cekajuci posao, da me zovnu (Hanko, Hanko, c c c c) izadjoh iz pameti. Ko je rekao da novac nije vazan? KO? Slazem se donekle, nije vazan, ali je bitan. Ko ce racune placat, ko ce frizider napuniti, pa i onom dedi sto sjedi na ulici i suti, nekad je sevab dati... Ne mogu vise bez para. Kasica-prasica (nije bilo janjetine) je na samom izmaku. Da moze, pokazala bi mi minus u koji sam usao. Od svojih pozajmio, rekoh vraticu vam ja, a roditelji (ko roditelji) neka sine, nek si ti nama ziv i zdrav.
E kad ste tako dobri, eto me vama dole, da me pazite i mazite, da mi kupujete svega i svasta, a ja cu da ... budem poslusan sin, i sklanjati vam se s puta da ne smetam ... lezacu cijeli dan na kaucu da ne smetam svojim prolascima kroz kucu, jest cu vasu hranu, da vam napravim mjesta u frizideru, gledacu nekoliko sati TV prije vas, da vam se fino ugrije TV da ne zaigra slika, hehehe... Ma sala, dobar sam ja, a oni jos bolji.
Ah Mostar, Mostar, ... postao je grad i po preko ljeta. Pravi mali primorski grad. Jos samo fali more. Pa ce (ko u Nadreality show) gondole 'mjesto zutih kineskih buseva da idu gradom. A i to ce ti biti za koju deceniju, ako ovako temperature nastave rasti. Pravo globalno zagrijavanje. Haj kad moze cijela Evropa, nek i mi ne kaskamo za njom.
Uglavnom odoh malo dole. Koliko cu biti ne znam. Al znam da cu sigurno doci do 8.septembra. Ako Bog da. Zelena se udaje. Aferim. To se ne propusta.
No comments:
Post a Comment